VETROREGLER MUS 01-1

Kod punjenja baterija veoma je bitno da se baterije ne prepune. Iz tog razloga i kod vetrogeneratora kao i kod solarnih panela mora da postoji regulator koji će da isključi punjenje baterije na 14,3V a da ponovo uključi punjenje kad napon padne na 13,8V.

MUS WEB Ducan

Americka Vetrenjača

Američka Vetrenjača ili turbina je konstrukcijski i tehnološki vrlo doterana i kao takva maksimalno  upotrbljiva.

Zakretni momenat joj je vrlo veliki, ali zbog mnogo krilaca broj obrtaja je veoma mali.

Stoga prenosni odnos broja obrtaja izmadju vetrenog kola i generatora mora biti veliki.

 SOLARNI FOTONAPONSKI MODULI

Jezgro svakog solarnog sistema čini solarni fotonaponski modul koji proizvodi struju direktno iz sunčeve svetlosti. Nema nikakvih pokretnih delova, pa je stoga dugovečan. Ima ih nekoliko vrsta od kojih su najznačajniji:

Gorivne ćelije generišu energiju putem procesa suprotnog elektrolizi. Naime, u gorivim ćelijama se elektrohemijskim procesom iz goriva bogatih vodonikom, obično prirodnog gasa ili matanola, izdvaja vodonik, koji u kombinaciji sa kiseonikom proizvodi električnu energiju i vodu. Dakle gorivo se, umesto da sagoreva, efikasnim elektrohemijskim procesom pretvara u električnu energiju.

Ovde ćemo govoriti o korišćenju hidroenergetskog potencijala malih vodotokova. Veliki hidroenergetski sistemi su kod nas skoro svi izgrađeni ili će se graditi o čemu vodi računa država. Preko 1000 mogućih lokacija u Srbiji sa pojedinačnom instalisanom snagom manjom od 10 MW mogu da daju ukupnu instalisanu snagu od oko 500 MW. Kada bi se izgradili svi potencijalni kapaciteti malih hidroelektrana to bi u ukupnoj neto instalisanoj snazi u Srbiji iznosilo manje od 5%. Iako ovo nije značajna količina energije ipak za njeno dobijanje u termoelektrani bilo bi potrebno da se utroši godišnje oko 2,3 miliona tona lignita što je ekvivalentno uštedi od oko 50 miliona USD.
Mala ili mikroelektrana sastoji se od: brane koja obezbeđuje vodozahvat, cevi koja vodi do turbine, turbinskog regulatora protoka, turbine, elektrogeneratora i mernoregulacione opreme.

Biomasa je organska materija biljnog ili životinjskog porekla koja se pomoću različitih procesa pretvara u nekoliko vidova energije koji su pogodni za dalju upotrebu.
Biomasa u obliku drveta i ostataka iz poljoprivredne proizvodne predstavlja osnovni vid upotrebe prvenstveno za zagrevanje prostora i spremanje hrane. Sagorevanjem biomase ne dolazi do povećanja koncentracije štetnih gasova (CO2) u zemljinoj atmosferi jer će nastali ugljendioksid druge biljke potrošiti za svoj rast u neprekidnom uravnoteženom procesu kruženja materije. To nije slučaj sa ugljendioksidom nastalim sagorevanjem fosilnih goriva jer se tada davno akumuliran ugljendioksid procesom sagorevanja vraća u atmosferu i povećava koncentraciju gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.

Električna energija dobija se iz vetra pomoću vetrogeneratora koji se sastoje od krakova elise, prenosnog mehanizma, elektrogeneratora, nosećeg stuba i transformatora preko koga se vrši priključivanje na električnu mrežu. Vetrogeneratori počinju da proizvode električnu energiju pri brzinama vetra od oko 3 m/s pa sve do 25 m/s. Ekonomski je isplativa proizvodnja ukoliko vetar duva godišnje preko 2800 sati prosečnom brzinom od preko 6 m/s (jedna godina ima 8760 sati).

Pogledajte video uputstvo kako se najlakše pregleda CD disk

Uz pomoć našeg detaljnog uputstva možete vrlo lako sami da izradite vetrogenerator sa axijalnim fluksom od 150 do 300W.

Po istom principu možete uraditi i jače vetrenjače uz našu tehničku podršku.

Već i na ovom CD-u postavili smo detaljne crteže i proračune za izradu jačih vetrogeneratora.

 Kupovina MUS WEB ducan

Šta sadrži CD:                                   Pogledaj sadržaj KIT kompleta

1. Program (kalkulator) sa kojim lako i brzo može da se dobiju parametri za izradu krila, uglovi, sekcije, brzina generatora, snaga, sila u Njm, i to u zavisnosti od brzine vetra, prečnika, krila, broja krakova, aerodinamičkog oblika TSR. 
2. Detaljno uputstvo u slici i reči o izradi jednog alternatora od 150-300W
3. Detaljni radionički crtež za izradu generatora od 500-800W
4. Detaljni radionički crtež za izradu generatora od 150-300W
5. Excel dinamički grafikoni kako utiču određeni parametri međusobno
6. Excel programi za brzo projektovanje generatora
7. Excel program za dizajn krila
8. Excel program za proračunavanje zaštite
9. Excel program za izračunavanje energetskog bilansa
10. Exel par scenarija za kalkulaciju kapaciteta akumulatora
11. Slike detalja izrade vetrogeneratora
12. Crteži za obradu drvenih i PVC krila
13. Više video zapisa o radu raznih vetrenjača
14. Nekoliko prikaza komercijalnih turbina
15. I još dosta drugih informacija vezanih za vetrogeneratore uopšte
16. Teoretsko objašnjenje rada trofaznih generatora sa stalnim magnetima

Svi prilozi su urađeni za lako i jednostavno korišćenje, bez specijalnog znanja rada na komjuteru.

cena CD uptstva:1000 din + ptt                                            

Poručujem CD uputstvo

Kupovina preko WEB dućana

Zatvarenje magnetnih mreža

 Slika.1

U principu, kod magneta, najvaznije je da sto bolje zatvorite magnetnu mrezu. Sta to znaci... Ako zamislite magnetne silnice koje povezuju severnu i juznu stranu magneta, kada se magnet postavi u sklop generatora, onda se silnice prilagode materijalima u tom sklopu. Naravno, sto materijal ima veci permeabilitet, tuda ce silnice ici. Da ne rastezem puno...

Kada se pravi diskoidni generator, da su navoji zice u ptocepu kroz koji se krece magnetno polje (te se tako generise struja). Kako god da konstruisete rotor (magnete) treba da osigurate da se magnetne silnice krecu kroz vazduh samo tamo gde je to korisno, odnosno kroz procep (i zice), a sve ostalo kroz metal ('meki odnosno magnetni' metal, gvozdje).

 Slika.2

Geotermalna energija

Geotermalna energija se nalazi svuda ispod nas. Negde je lako dostupna skoro na samoj površini zemlje u širokom opsegu temperatura i pogodna je za korišćenje na više načina. Na drugim mestima se nalazi na većoj dubini i ukoliko su temperature više onda se isplati ulaganje u njeno dostizanje.

Dobijanje električne energije iz snage vetra     

Električna energija dobija se iz vetra pomoću vetrogeneratora koji se sastoje od krakova elise, prenosnog mehanizma, elektrogeneratora, nosećeg stuba i transformatora preko koga se vrši priključivanje na električnu mrežu. Vetrogeneratori počinju da proizvode električnu energiju pri brzinama vetra od oko 3 m/s pa sve do 25 m/s. Ekonomski je isplativa proizvodnja ukoliko vetar duva godišnje preko 2800 sati prosečnom brzinom od preko 6 m/s (jedna godina ima 8760 sati). Da bi se to postiglo potrebno je odabrati pogodnu lokaciju.

pogledajte animaciju

Primena solarne energije

Energija sunčevog zračenja u Evropi je godišnje oko 1000 kWh po kvadratnom metru horizontalne površine. U toku jula meseca u Beogradu srednje dnevno zračenje sunca iznosi 6,75 kWh/m2 dok je u decembru svega 1,15 kWh/m2.
U Srbiji je veoma veliki broj sunčanih sati u toku godine i godišnji odnos ostvarene ozračenosti i ukupne moguće ozračenosti je oko 50%, što je znatno iznad proseka u evropskim zemljama gde se sunčeva energija neuporedivo više koristi nego kod nas.
Ovo ukazuje da je naš potencijal u primeni sunčeve energije veoma veliki i da treba da se trudimo da ga iskoristimo u fotonaponskoj konverziji za proizvodnju električne energije, a naročito u toplotnoj konverziji za zagrevanje sanitarne vode i prostora.