|
Download -
Dokumentacija
|
|
KAKO DA NAPRAVITE SAMI !!
VETROGENERATOR ZA PUNJENJE
AKUMULATORA
DETALJNO UPUTSTVO
u elektronskoj formi 
zip.2,6Mb
Uz pomoć našeg detaljnog uputstva možete vrlo lako sami da izradite vetrogenerator sa axijalnim fluksom od 150 do 300W. Po istom principu možete uraditi i jače vetrenjače uz našu tehničku podršku. Sada smo Vam omogućili da ovo uputstvo preuzmete u obliku elektronske knjige, po nižoj ceni od CD-a.
e-knjiga "NAPRAVI SAM VETRENJAČU" sadrži svu tehničku dokumentaciju za izradU. Ne sadrži video priloge i fotografije iz razloga težine datoteke za download. Knjiga je u Zip. formatu veličine 2.6 Mb Kupovinu možete izvršiti preko našeg novootvorenog WEB dućana Uplatu izvršite preko uplatnice i po dobijanju izveštaja o Vašoj uplati, dobićete e-mail sa linkom za download Datoteku raspakujete u poseban folder, kako bi fukcionisali linkovi, i krećete sa INDEX
Šta sadrži e-knjge: Pogledaj sadržaj KIT kompleta - Detaljno uputstvo u slici i reči o izradi jednog alternatora od 150-300W
- Detaljni radionički crtež za izradu generatora od 500-800W
- Detaljni radionički crtež za izradu generatora od 150-300W
- Excel dinamički grafikoni kako utiču određeni parametri međusobno
- Excel programi za brzo projektovanje generatora
- Excel program za dizajn krila
- Excel program za proračunavanje zaštite
- Excel program za izračunavanje energetskog bilansa
- Exel par scenarija za kalkulaciju kapaciteta akumulatora
- Slike detalja izrade vetrogeneratora
- Crteži za obradu drvenih i PVC krila
- I još dosta drugih informacija vezanih za vetrogeneratore uopšte
- Teoretsko objašnjenje rada trofaznih generatora sa stalnim magnetima
Svi prilozi su urađeni za lako i jednostavno korišćenje, bez specijalnog znanja rada na komjuteru. Po preuzimanju datoteku raspakujte u posban folder i startujte sa INDEX Poručujem: e-book Napravi sam vetrenjaču WEB Dućan |
|
Download -
Kurs o zavarivanju
|
|
Napisao Administrator
|
|
Skraćenice i izrazi u terminologiji zavarivanja Varenje ili ZAVARIVANJE?
Reč “varenje” se pogrešno upotrebljava kao naziv za proces ZAVARIVANJA koji je ispravan. Potiče od slovenačke reči “varjenje” koja na slovenačkom znači zavarivanje. Električno ili elektro zavarivanje
Sinonim za postupak ručnog elektro-lučnog zavarivanja obloženim elektrodama ( REL ). CO2 zavarivanje
Sinonim za poluautomatsko MIG-MAG zavarivanje u zaštiti gasa CO2 ili mešavine. Argonsko zavarivanje
Sinonim za TIG potupak zavarivanje u zaštiti gasa argona. Šta znači skraćenica REL?
Ručno Elektro Lučno zavarivanje. U engleskom jeziku skraćenica je MMA ( Manual Metal Arc ). Šta znači skraćenica MIG?
Skraćenica potiče iz engleskog jezika i predstavlja medjunarodni termin za Metal Inert Gas. Koristi se za označavanje poluautomatskog MIG zavarivanja u zaštiti inertnog gasa argona koji svojim hemijskim sastavom NE UČESTVUJE aktivno u formiranju hemijskog sastava zavarenog spoja. Šta znači skraćenica MAG?
Skraćenica potiče iz engleskog jezika i predstavlja medjunarodni termin za Metal Active Gas. Koristi se za označavanje poluautomatskog MAG zavarivanja u zaštiti aktivnog gasa CO2 koji svojim hemijskim sastavom ( prisustvom ugljenika ) UČESTVUJE aktivno u formiranju hemijskog sastava zavarenog spoja. Šta znači skraćenica MIG/MAG?
Skraćenica potiče iz engleskog jezika i predstavlja medjunarodni termin za kombinaciju oznaka Metal Inert Gas i Metal Active Gas. Koristi se za označavanje uredjaja za poluautomatsko zavarivanje koji se mogu koristiti za oba postupka, i MIG i MAG. Šta znači skraćenica TIG?
Skraćenica potiče iz engleskog jezika i predstavlja medjunarodni termin za Tungsten Inert Gas. Koristi se za označavanje TIG postupka zavarivanja u zaštiti inertnog gasa argona koji svojim hemijskim sastavom NE UČESTVUJE aktivno u formiranju hemijskog sastava zavarenog spoja.
Šta znači skraćenica WIG?
Skraćenica potiče iz nemačkog jezika i predstavlja medjunarodni termin za Wolfram Inert Gas. Koristi se za označavanje TIG postupka zavarivanja u zaštiti inertnog gasa argona koji svojim hemijskim sastavom NE UČESTVUJE aktivno u formiranju hemijskog sastava zavarenog spoja. Šta znači skraćenica CMT?
Skraćenica potiče iz engleskog jezika i predstavlja medjunarodni termin za postupak Cold Metal Transfer. Koristi se za označavanje CMT postupka zavarivanja, relativno novog postupka prevedenog kao “Hladni Transfer Metala” razvijenog od strane firme FRONIUS. Šta znači skraćenica MIX gas?
Predstavlja oznaku za mešavinu gasa koja se koristi za kvalitetno zavarivanje konstruktivnih čelika. Oznaka se koristi za 82/18, 75/25 i 92/08 procentne kombinacije gasova CO2 i argona. Šta znači skraćenica AC?
Skraćenica potiče iz engleskog jezika i predstavlja medjunarodni termin za naizmeničnu struju – Alternate Current. Primenjuje se kod označavanja univerzalnih uredjaja za AC/DC-TIG zavarivanje. Šta znači skraćenica DC?
Skraćenica potiče iz engleskog jezika i predstavlja medjunarodni termin za jednosmernu struju – Direct Current. Primenjuje se kod označavanja uredjaja za DC-TIG zavarivanje. Šta znači skraćenica AC/DC?
Skraćenica potiče iz engleskog jezika i predstavlja medjunarodni termin za kombinaciju jednosmerne i naizmenične struje – Alternate Current i Direct Current. Primenjuje se kod označavanja univerzalnih uredjaja za AC/DC-TIG zavarivanje. Šta znači skraćenica ZUT?
Zona Uticaja Toplote. U engleskom jeziku skraćenica je HAZ ( Heat Affected Zone ). Pištolj, gorionik ili brener?
Termin “pištolj” se najčešće koristi za ručni gorionik za MIG-MAG zavarivanje, dok se termini gorionik i brener najčešće koriste za ručni gorionik kod TIG postupka zavarivanja. Polikabl
Naziv za set višefunkcionalnih kablova koji se koriste za priključivanje gorionika za zavarivanje. Bužir ili vodilica?
Naziv za čeličnu ili teflonsku-grafitnu vodilicu žice koja je sastavni deo polikabla za MIG-MAG zavarivanje. Šoba, šobna ili šobla?
Svi ovi termini se koriste za zaštitnu čauru na vrhu gorionika za zavarivanje kroz koju se usmerava zaštitni gas. Najpravilniji izraz je ŠOBA. Mogu biti metalne, kod MIG-MAG gorionika, ili keramičke (karakteristične ružičaste boje) kod TIG gorionika. |
|
Download -
Kurs o zavarivanju
|
|
Napisao Zoran
|
|
Aluminijum i legure aluminijuma Nekoliko osnovnih problema sa kojima se susrece pocetnik sa zavarivanjem alumijuma. Ovde cu navesti samo problem osnovnog materijala tj njegove identifikacije. - Izgleda da je sve jedan te isti materijal-ALUMINIJUM! Ali nije! Postoji cist aluminijum (sa razlicitm gradacijama cistoce i mikrolegirajucim elementima) i legure aluminijuma. Aluminijum i njegove legure se dobijaju "gnjecenjem" tj plasticnom deformacijom i "livenjem". Svako moze da razazna sta je odlivak a sta je lim ili profil... Dalje neke legure aluminijuma svoju konacnu cvrstocu dobijaju deformacijom a neke termickom obradom. U oba slucaja, unos toplote zavarivanjem slabi osnovni materijal. Iz tog razloga, konstruktori aluminijskih konstrukcija, pri projektovanju uzimaju u obzir ovo slabljenje materijala. I... par legura aluminijuma su nezavarljive Ovaj text ima za cilj jedan vrlo uproscen prikaz vrsta materijala i grubog izbora dodatnih materijala. Osnovna podela aluminijuma i legura je na tzv serije tj familije. Naziv materijala se sastoji od najmanje 4 cifre gde prva oznacava seriju tj familiju. Kada se identifikuje serija onda se prema njoj bira i dodatni materijal i tehnologija zavarivanja 1) Serija 1xxx = cist aluminijum Radi se o aluminijumu cistoce preko 99%... Obicno za neke posude i cevi u prehrambenoj industrij, rezervoare itd...Ova familija se najcesce zavaruje takodje dodatnim materijalom koji je cist aluminijum, ali moze i AlSi5, AlSi12, AlMg5... Ako je u pitanju neka posuda u hemijskoj industriji ili elektroprovodnik onda je prvi izbor istorodni materijal tj cist aluminijum Al99.5 ili Al99.8... Ako je u pitanju nebitna reparatura... mogu se koristiti i ove druge zice uz postovanje minimalnog mesanja sa osnovnim materijalom za zice AlMg5 pa i AlSi5... Kad se primenjuje AlSi12 opasnosti koju nosi mesanje ovde nema (A sama tehnologija zavarivanja je druga tema...) 2) Serija 2xxx = legure aluminijuma sa bakrom (duraluminijum) Ovi materijali su svoju cvrstocu dobili termickom obradom i spadaju u tesko zavarljive a par legura su jednostavno nezavarljive. Najveca primena je u vazduhoplovstvu i najcesce je spajanje nitovanjem. Ako se radi o delu koji ima svrhu nosenja u nekoj konstrukciji izbegavati zavarivanje. Ali ako je nesto nebitno, za popravke, najbolje je koristiti AlSi12 ili AlSi5 materijal. Inace za delove koji se zavaruju u odgovornim konstrukcijama koristi se najcesce istorodni materijal poznat kao ER2319. 3) Serija 3xxx = legure aluminijuma sa manganom U principu se radi o cistom aluminijumu sa nesto mangaa koji podize otpornost na povisene temperature. Danas se delovi klima uredjaja u kolima uglavnom rade od ovog materijala. Zavarivanje se radi ili cistim aluminijumom Al99.5.. ili AlSi5, AlSi12, AlMg5. Cesto se radi o tankim cevcicama koje se onda leme... Lem je ili na bazi AlSi12 ili jedan specijalni lem zvani "440"... 4) legure aluminijuma sa Silicijumom Ovo su uvek legure dobijene livenjem. Silicijum daje livkost i tecljivost a po potrebi se doda malo Mg i/ili Cu radi dobijanja vece cvrstoce... Glave, blokovi, karteri, nosaci motora... su uglavnom legure AlSi7+ostalo pa do recimo AlSi13+... Zavarivanje se najbolje radi sa AlSi12, ali moze i sa AlSi5 mada ne preporucejm uopste... 5) Legure aluminijuma sa Magnezijumom Nikada ih ne zavarivati sa AlSi zicama. Uvek koristiti AlMg5 i ev. AlMg3 ili AlMg4.5Mn.... Radi se najcese o limovima... Tipican je primer limovi za brodove i camce... 6) Legure aluminijuma sa magnezijumom i silicijumom Ove legure se najcesce srecu kao ekstrudirani profili, ali ima i limova... Prvi izbor za zavarivanje je zica AlSi5. Moze i sa AlSi12 ali nema nikakve potrebe. Moze i sa AlMg5. Ispitivanja su pokazala da nema neke velike razlike u cvrstoci pri koriscenju AlSi5 i AlMg5 pri suceonim spojevima ali pri ugaonim AlMg5 daje vecu cvrstocu spoja. Problem sa AlMg5 je sto se losije "lije" sto osecaju nevesti zavarivaci i ako se sve ne podesi dobro daje i crnilo na spoju (sagoreli magnezijumoxid)... 7) Legure aluminijuma sa cinkom Ovo su najjace legure aluminijuma od kojih su neke nezavarljive. Jedan tipican primer su resetkasti antenski stubovi a takodje i delovi u vazduhoplovstvu. One koje se mogu zavarivati, zavaruju se legurama na bazi AlMg i to najcesce AlMg4.5MnZr i AlMg4.5Mn... 8) Legure serije 8xxx su sve ostale legure (npr sa Litijumom itd)... Tehnologiju zavarivanja traziti od proizvodjaca... Nisu aluminijum ali ih ljudi mesaju i pogresno smatraju legurama aluminijuma: X) Magnezijum i njegove legure (zvani elektroni)... Tipican primer su kucista motornih testera, poklopci nekih kucista (npr kosilica), delovi motocikala npr Gillera..., motor i menjac kod Bube... Zavaruju se legurama magnezijuma. Zice su vrlo skupe, npr 1 kg zice napravljene za zavarivanje skoro svih legura kosta oko 300EUR/kg... Y) Legure cinka (zvane zamak ili spijalter)... Ima vrlo nisku tacku topljenja. Zato se ne zavaruje, vec leme... Dakle procedura je sledeca: - Identifikovati osnovni materijal, odabrati pravi dodatni materijal, prilagoditi tehnologiju (ciscenje, predgrevanje, stepen mesanja, medjuprolazna temperatura... ev. naknadna termicka obrada), za tanke materijale do 3 mm TIG je prvi izbor, za debljine 2-5 mm pulsni MIG, preko 5 mm MIG u spreju, uz napomenu da je TIG ipak najkvalitetniji... Gas je Argon 5.0. REL zavarivanje se koristi samo pri reparaturi i nije priznat kao ozbiljno zavarivanje aluminijuma. Moguce je i gasno zavarivanje aluminijuma uz zice AlSi10 ili AlSi12 i odgovarajucim praskom. Javiti se za vise informacija o gasnom zavarivanju i lemljenju jer imamo uzorke pa mozemo da probamo... i uopste stojimo Vam na raspolaganju o bilo cemu na temu zavarivanja aluminijuma... i svega ostalog... |
|
Download -
Kurs o zavarivanju
|
|
Napisao Dragan BG
|
|
Zavarivanje u "spreju" Grubo receno:
"Sprej" se odnosi na oblik prenosa/transfera metala sa zice u osnovni materijal. Kod "sprej transfera" vrlo sitne rastopljene kapljice se odvajaju sa zice i pravolinijski udaraju u osnovni materijal. Zica dodirne osnovni materijal samo pri paljenju luka.
Kod "pulsnog transfera" jedna rastopljena kapljica se odvaja u jedinici vremena i putuje do osnovnog materijala. Zica dodirne osnovni materijal samo pri paljenju luka.
Kod "transfera kratkim spojem" zica dodiruje osnovni materijal 20-200 puta u sekundi. Pri svakom dodiru nastane kratak strujni spoj, napon pada na nulu a struja (amperaza) strahovito poraste i rastopi deo zice koji se slije u osnovni materijal. Cim se taj rastopljeni deo slije u materijal, ponovo se pojavi zazor izmedju zice i materijala, ponovo se pojavi luk i tako recimo 120 puta u sekundi.
Transfer kratkim spojem je divan za celik. Potrebni su male struje i naponi, mali je unos toplote, malo deformisanje, mali aparati mogu lepo da odrade posao, bitno moze se raditi u svim polozajima itd. Ali cim celik postane deblji od 3 mm, postoji opasnost od lose fuzije zavara i osnovnog materijala. Zato se moraju podici napon i struja. Kod celika je sprej transfer moguc samo ako gas sadrzi vise od 80% argona, u cistom CO2 gasu sprej nije moguc. Sprej se karakterise vrlo velikim strujama, naponom preko 25V tj toplotom, kupatilo je veliko i zato se moze raditi samo u horizontalnom polozaju.
| Aluminijum provodi toplotu 5-6 puta vise nego celik. Zato se transfer "kratkim spojem" ne preporucuje jer se desava losa fuzija zavara sa materijalom cak cesto i najobicnije nalepljivanje. Takodje kao posledica lose fuzije i brzog hladjenja se desava i ogromna poroznost.
Jedini nacin za dobro zavarivanje aluminijuma je "sprej transfer". Ali posto su ovde struje i naponi veliki moguce je raditi samo deblje limove, npr preko 3.5 mm i to samo u horizontalnom polozaju.Postavio se problem kako raditi i tanje limove kao i raditi u svim prostornim polozajima. Odgovor je bio puls. Pulsni transfer je vid sprej transfera gde procesor upravlja strujom i naponom tako da nema spreja tj mlaza mnogo sitnih kapljica vec se kontrolisano odvaja jedna kapljica u jedinici vremena. Cak se time kontrolise i velicina te kapljice. Pulsom se mogu raditi i tanji limovi, npr od 2 mm, a apsolutno je moguce raditi u svim polozajima, postizuci maximalni kvalitet zavarivanja.Pulsni MIG aparat se mora kupiti ako se zeli ozbiljno raditi sa aluminijumom. Koliko znam najjeftiniji su danas oko 4500-5000 EUR (za 250-300A) a gornja granica za 500A je oko 10000E. (Ni najjeftiniji ni najskuplji ne znaci najbolji. Ovde je ko koga zavrne...) |
Puls je omogucio nenormalne zarade proizvodjacima aparata koji su poceli da se ponasaju kao proizvodjaci kompjutera i sl. Danas reklamiraju besomucno jedan aparat, prodaju ga sa zaradama od 300%, a posle godinu dve vec imaju novi model sa mnogo jacim procesorima i elektronskim kolima... Opet sledi med i mleko prica za taj novi a taj vas vise ne vredi 5 para... i sto je najcrnje retki su proizvodjaci koji nude pouzdane pulsne aparate, servis koji ce pokvareni aparat vratiti elektronski u prvobitno stanje itd. Zato se u firmama koje ih imaju ti aparati knjigovostveno uracunavaju da ce trajati 5-7 godina (a svi znamo da stari MIG aparati rade i po 30 god i jos uvek ih je moguce popravljati). Proizvodjacima se vise isplati marketing i novi aparati nego pravljenje pouzdanih koji ce se prodavati nekoliko godina. Komponente se kupuju i od Simensa, od Japanaca, ali i od Kineza i ko zna od koga. I to radi jedan isti proizvodjac, samo bira trziste gde ide bolji a gde ide slabiji. Npr, u USA postoji gigant (verovatno firma br 1 u svetu po obrtu, ne po kvalitetu), u Srbiju salje aparate pravljene u Turskoj, Italiji, Poljskoj. Ja u Srbiji nisam video nijedan njihov proizveden u USA. U Srbiji taj ima 1 god garancije, u USA 3 god. A slavu u svetu taj naravno stice u USA ne u Srbiji. I zamislite dodje prodavac i objasni vam da je taj proizvodjac, med i mleko, najveci u svetu, da hara po USA itd a vama kada serviser otvori aparat ispadne da je unutra italijanski (poluprofesionalna liga) samo je spakovan u kucistu sa brendom giganta.
Ko su proizvodjaci najboljih pulsnih aparata? Ako vam neko kaze moj je najbolji, ne verujte. Ako vam neko kaze mi zastupamo ove sto haraju auto industrijom ne nasedajte. Mi haramo po USA. Ne... Pulsni aparat MORA da se zestoko proba na svemu i svacemu pa tek onda da se kupi. MORA da se uporedi sa nekoliko konkurenata. Kupac MORA sam da odluci a ne da naseda na najslatkorecitije price koje sam ja u zivotu cuo. Nisu za dzaba te price slatke. 40% cene aparata je zarada prodavca. A samo treba da mu iz usta tece med i mleko. Ja licno vec nekoliko godina radim sa pulsnim aparatom, a kupovali smo ga ravno 8 meseci i zbog toga isli na strucno putovanje u Nemacku. Platili smo ga tada 7500-8000 EUR. Uporedio sam 6-7 aparata po mozda 20 zavarivackih karakteristika. Na zalost nemam vise te podatke. Ali zato odgovorno tvrdim. U Srbiji niko od prodavaca ne ume da demonstrira aparat i da POTPUNO objasni SVE (ali bas sve) njegove funkcije. (Cak su mi se najvise svideli u jednoj firmi koji su mi rekli" ne znamo cemu to sluzi pa i ne pricamo da to ovaj aparat ima, a "to" predstavlja 70% perfektnog zavarivanja aluminijuma). Kada vam donesu aparat, pred njim ste kao kada bi vasoj babi doneli kompjuter i rekli joj da napravi tehnicki crtez u autoCad-u. I zbog srama sto nemate pojma i zbog bezobzirne slatke pricanije prodavca i sopstvene lakovernosti, kupicete aparat koji nece mozda imati bas sve "sinergijske linije" koje vam trebaju a onaj drugi aparat to ima ali ciji prodavac ne hara auto industrijom po svetu. Ili posle godinu dana se pokvari nesto, a aparat dobijete posle 40 dana sa odlucnim objasnjenjem prodavca da je sve popravljeno iako se vi kunete da ne radi kao pre...
Na samom aparatu mora da postoji prekidac kojim se bira npr: elektroda, TIG, obican MIG, pulsni MIG, duplo-pulsni MIG.
Najcese pored prekidaca stoje slike/simboli ovih procesa. Za puls je simbol "_II_", a za dupli puls "_II_II_" (ovo II je kao cirilicno slovo P), ili se na displeju pojavljuje mogucnost izbora gde bas pise "pulse"...
Ovo je inace vruca tema koja kod nas pocinje da bude aktuelna, a u svetu je jos u vek u toku. Sta kupiti? za koje pare? Clanak preuzet autor:Dragann BG |
|
Download -
Kurs o zavarivanju
|
|
Napisao Ljuba Perisic
|
|
Problemi-Rešenja 1.Nema strujnog luka?
Pritiskom na okidač čuje se "škljocanje" u aparatu, ali strujni luk ne pokazuje čak ni na klešta za "masu". Mogući uzrok
Prespojena izolacija između unutrašnjeg i spoljašnjeg omotača dizne.  Dizna za usmeravanje gasa (majstorski naziv "šobe") sadrži košuljicu izolator koja može biti prespojena kapljicama metala. Potrebno je pažljivo pregledati diznu ako je potrebno i sa lupom i očistiti metalne komadiće. 2.Prilikom ukljičenja glavnog prekidača ne gori signalna sijalica i ne čuje se ventilator. Nedostaje neka od faza u utičnici ( u utičnici mora postojati 3 x 380 V). 3.Pritiskom na taster za start čuje se uključenje kontaktora, ali pogon za vuču žice ne funkcioniše. Izgoreo osigurač , zameniti ga istom vrednošću .
Proveriti da li je mehanizam za regulaciju sile između vučnih točkića postavljen u dobar položaj i da li je sila dovoljna (da ne dolazi do proklizavanja).
Proveriti da li je pretegnuta čelična matica na TRN-u. 4.Pritiskom na taster za start ništa se ne dešava. Proveriti ispravnost poli-kabla (tastera za start).
Proveriti kontakte tastera za start na centralnom priključku i na konektoru poli-kabla. 5.Žica dotiče neravnomerno (u prekidima). Proveriti kvalitet žice (da li je dobro kalibrisana i da li ima oksidacije po njoj).
Proveriti kanal na donjem vučnom točkiću.
Proveriti pritegnutost vučnih točkića (mehanizam za reguleciju sile).
Proveriti da li je pretegnuta čelična matica na TRN-u.
Proveriti crevo za dotok žice (bužir) u poli-kablu (može biti izlomljen.
Proveriti ispravnost dizne. 6.Prilikom zavarivanja ima se utisak da nedostaje snage (zvuk zavarivanja nije ujednačen i rezak). Nedostaje jedna od faza u utičnici. 7.Var je penušav i porozan Nedovoljna količina gasa koji dotiče. 8.Prilikom zavarivanja dolazi do čestih prekida (zvuk zavarivanja nije ujednačen i rezak). Dotok žice ili napon nije dobro odabran (potrebno je povećati ili smanjiti dotok žice ili napona). |
|
Download -
Kurs o zavarivanju
|
|
Napisao Ljuba Perisic
|
|
Vertikalno zavarivanje Evo jednog uputstva sa interneta za vertikalno zavarivanje. Kao prvo mašina treba da je dovoljno zagrejana.. Koristim ista podešavanja kao i za ravno zavarivanje 21 volt možda previše za otvoren žleb. Prvo izlaz žice mora da bude dovoljno veliki. Izlaz žice je razdaljina između luka i bakarnog kontaktnog vrha. Kontaktni vrh, provodnik žice treba da je najmanje ravan sa diznom, a poželjno je da izlazi oko 1/16" inča (1,58 mm) iz dizne u vertikalnom zavarivanju. Na nekim aparatima to nije izvodljivo pa varioci seku (skraćuju diznu) i održavaju izlaznu razdaljinu 1/2" - 3/8" inča (1,27-0,95 cm) ovo je stvarno važno.  Ugao naginjanja pištolja treba da je na minimumu. Ako varite otvoren žleb koristite 5o naginjanje pištolja pri "guranju", isto toliko pri "vučenju" za sve popunjavajuće prolaze. Trebate stajati ispred zavarivačkog rastopa i održavajte kontakt razdaljinu pištolja i rastopa ne više od 3/8"(inča).
Dva najčešća problema koja vidim kod varilaca pri vertikalnom zavarivanju su preveliki izlaz žice iz pištolja, prevelik ugao naginjanja pištolja i nedovoljno vreo var. Ako se koristi veliki izlaz žice sa nedovoljno jakom amperažom onda varni šav samo akumulira toplotu. Potrebno je koristiti dovoljno jaku amperažu, dobar izlaz žice i pravilan ugao vođenja pištolja i varni šav će biti dobar i ravan. Podešavanje amperaže prema debljini materijala pri vertikalnlom zavarivanju:
1/8"(inča) (0,3 cm) materijal odgovara 125 ampera jačine struje(amperaže). Dalje se ide po jedan amper na svakih .001" (inča) debljine materijala. |
|
Download -
Kurs o zavarivanju
|
|
Napisao Ljuba Perisic
|
|
Cake i trikovi Zavaraivanje tankih limova MIG bez zaštitnog gasa? Jeftinim MIG aparatima bez zaštitnog gasa možete zavarivati tanke limove (limarija automobila i sl.) Kako? Jednostavno na sastavljenim limovima izbušite rupe a zatim ih popunite varom kao na slici.  Krater na kraju vara 
 Različiti su uzroci pojave kratera "progorevanja" na kraju vara, a pojavljuju se u svim zavarivačkim tehnikama. Na raznim forumima na internetu mogu se naći različita objašnjenja i uputstva kako da se izbegne krater na kraju varnog šava. Evo jednog komentara.
Krater je nastao naglim podizanjem pištolja na kraju vara i izvlačenjem žice iz rastopa. Rešenje: Dovoljno je otpustiti okidač pištolja a ostaviti žicu u zavarivačkom rastopu, pustiti da se var ohladi, a onda odseći žicu kleštima !! |
|
Download -
Kurs o zavarivanju
|
|
Napisao Ljuba Perisic
|
|
MIG zavarivanje "Vući" ili "gurati" Prema uputstvima proizvođača, a i prema savetu iskusnih varilaca trebalo bi da vodite var od sebe ako koristite zaštitni gas, tj. "gurati" var a ne "vući" ga. Razlog verovatno leži u tome da se drži zaštitni gas što dalje od varioca, time spreči eventualno štetno udisanje gasa. Međutim dok tako radite često se dešava paljenje luka iznad rastopljenog varnog šava, a samo kretanje je donekle neprirodno. Ako vodite var na drugi način tj. "vući" var, jednostavno održavate varni luk na radnim spojevima gde god želite i u osnovi je mnogo lakše. Takođe ne prolazite rukom pored vrelog varnog šava dok "vučete" var. Rezultat je dobar izgled vara, dobar prodor metala i dobro spajanje radnih delova. |
|
Download -
Kurs o zavarivanju
|
|
Napisao Ljuba Perisic
|
|
Kako MIG-om variti aluminijum Potreban je kratak pištolj za nesmetano dopremanje žice, držite pištolj potpuno pravo. Koristite argon kao zaštitni gas. Koristite samo "gurajuću" tehniku za vođenje vara. Ako i dalje postoji problem dopremanja žice koristite kontaktni vrh koji je za jednu meru veći od prečnika žice. Najčešće korišten tip žice je ER4043 za sve namene. Za lakše dopremanje koristi se žica ER5356, podesna je za mnogo zahtevnije zavarivačke procedure. Očistite aluminijum pre zavarivanja, za čišćenje aluminijuma koristite samo četku od nerđajućeg čelika. Popunite krater na kraju vara da izbegnete lom vara. Jedan način da ovo uradite je da zadržite zavarivački rastop na kraju vara za jednu sekundu. Pogledaj video prilog |
|
Download -
Kurs o zavarivanju
|
|
 Varioci sa dugogodišnjim iskustvom u TIG-u Koji se materijali vare u TIG postupku. Metali koji se najčešće vare u TIG-u
- Ugljenični i niskolegirani čelici(konstrukcije, cevovodi, alati, liveni čelici, liveno gvožđe)
- Nerđajući čelici (posuđe,servisi za jelo, kuhinjska oprema, komponente za avione, letilice, hirurške i farmaceutske komponente, nuklearni cevovodi i druge komponente)
- Legure nikla (avionska industrija, hirurška i farmaceurska tehnika,itd.)
- Legure aluminijuma (boksevi kamiona, liveni aluminijum, avionske komponente, točkovi, čamci, propeleri čamaca, tankovi kamiona, itd.)
- Legure magnezijuma ( kućišta menjača u aeroletilicama, kućišta lančanika, delovi vozila)
- Titanijum (ventilatori u vazdušnim letilicama, cevi i druge komponente, podvodni cevovodi, komponente turbina za helikoptere, delovi za trkačke automobile)
- Legure kobalta (razne sekcije komponenti avionskih motora, fabrički proizvodi otporni na habanje, delovi alata u teškim uslovima rada, komponente opreme u rudarskoj industriji)
- Legure kolumbijuma, molidbena, volframa
- Bakarne legure, aluminijumska bronza, čist bakar (propeleri čamaca, komponente za podmornice, tela ventila od aluminijumske bronze, livena bronza i bakar)
Kupovina aparata - cene Za početak treba imati TIG aparat.I pored mnogo ponuda na nasem tržištu pa i vrhunskih svetskih brendova ja preporučujem neki od domaćih proizvođača.Ima tri domaća proizvođača koji proizvode vrhunske uređaje po kvaltetu i konforu.Garancije su min 2 godine, a o brzini servisranja,ceni i kvalitetu netreba uopšte razmišljati.Tu je najveća prednost domaćih proizvođača.Domaći proizvođači su male firme i nesmeju da se igraju sa kvalitetom često je kvalitet daleko iznad mnogih uvoznih,pogotovu što su mnogi brendovi pa čak i svetski lideri počeli da ugrađuju Kineske komponente pa idu čak i da kompletne uređaje rade u Kini a prodaju ih kao svoje.Ovo tvrdim na osnovu dugogodišnjeg servisiranja skoro svih tipova uvoznih aparata koje radimo u našem servisu.
Neophodna zaštitna sredstva Suve, izolovane debele rukavice bez rupa
Zavarivački šlem sa tamnim zaslonom maskom.
Zaštitne naočari ispod vašeg šlema.
Zaštitna odeća od izdžljivog vatrootpornog materijala i zaštitna obuća. Tig zavarivanje Držite TIG-plamenik u ruci pod uglom od 70 do 80 stepeni. Podignite plamenik tako da je volfram udaljen od radnog dela ne više od 1/8" do 1/4" inča( 3,1 mm - 6,35 mm ) Nemojte dozvoliti da volfram dotakne radne delove ili će se kontaminirati, u tom slučaju morate ponovo brusiti volfram elektrodu.
Nožna pedala
Praktikujte, vežbajte kontrolisanje temperature zavarivanja nožnom pedalom, kontrolišite povećanje i smanjenje zavarivačkog rastopa nožnom pedalom. Idealno je da vaš zavarivački rastop bude 1/4" inča (6,35mm) širok. Održavajte vaš zavarivački rastop konzistentan tj. da se ne povećava, smanjuje sužava ili tone dok varite. Popunjavajući metalDržite popunjavajući metal(popunjavajuću elektrodu) pod horizontalnim uglom od 15 stepeni u odnosu na radni deo. Zagrejte i rastopite radni metal a onda gurnite popunjavajuću elektrodu u rastop. Učinite to brzo da ne dođe do velikog nanosa materijala. TIG zavarivanje se ponekad može izvesti bez popunjavajućeg materijala tj. samo topljenjem baznog metala, međutim ovo radi samo u nekim primenama. Uglavnom popunjavajući metal služi da omogući punu jačinu vara. Volfram elektroda Volframova elektroda je zamenljiva. Za varenje aluminijuma koristi se čista volfram elektrorda. Za varenje čelika i drugih materijala alternativno se koriste volfram elektrode sa dodatkom torijuma koji je blago radioaktivan. Komentari varilaca Da li koristiti čistu volfram elektrodu. Ne. Čista volfram elektroda stvara kuglu na vrhu, i neće dovoditi mnogo struje pre nego što rečena kugla od podrhtavanja ne otpadne i padne u rastop. Da li je to potrebno. Koristim volfram sa 2% torijuma. To je prava stvar za sve.
Komentari sa interneta
- Koristim volfram elektrodu sa 2% torijuma za sve vrste zavarivanja uključujući i aluminijum . Varilac sam već 30 godina u svim fazama zavarivanja i tvrdim da je čista volfram elektroda dobra samo za grebanje. Za aluminijum ne oštrim volfram elektrodu u špic već je ostavljam flat(ravnom) na vrhu, sa blagim predgrevanjem materijala tako da možete održavati amperažu niskom i još uvek voditi var brzo.
- Čista volfram elektroda je dobar izbor i koristi se već godinama, 2% cerijuma u volframu je bolji izbor, dok volfram elektroda sa 2% torijuma je izbor broj jedan, i koristi se za zavarivanje čeličnih legura. Iako se torijum smatra radioaktivnim vaše izlaganje radijaciji kroz zavarivanje je zanemarljivo. Poslednje studije izvedene na hiljadu i dvesta testiranih varilaca pokazale su da je samo jedan imao obolenje za koje se našlo da je bilo nasledno.
- Volfram je blago radioaktivan dok ga brusite i treba nositi respirator, tokom zavarivanja nije radioaktivan više nego vaša mikrotalasna pećnica, dodatak cerijum ili lantan u volframu ne povećava radijaciju.
- Za zavarivanje aluminijuma koristim zaštitni gas argon 99,9%, bilo koja druga kombinacija mešavina 75/25% nije inertna i kontaminiraće vaš var.
- Ako nije izvršeno spajanje duž celog vara treba da povećate voltažu ili da smanjite brzinu kretanja.
- Možda je najbolje da uzimate instrukcije kod profesionalnog varioca, da je zavarivanje lako naučiti svako sa ulice bi bio varilac.
- Jedan od rizika na koji svako treba da obrati pažnju su kablovi namotani oko vas. Ne samo što će biti slabo dopremanje do pištolja (kao i dopremanje žice u MIG varenju) već i stvoriti električnu indukciju u vašem telu i opasno ugroziti vaše zdravlje. Iz istih razloga treba držati aparat(invertor) što dalje od mesta zavarivanja. Zaštitni gas i dimovi od zavarivanja takođe su opasni za udisanje.
- Radim kao varilac i koristim čist argon u TIG-u, za aluminijum, ugljenične čelike i nerđajuće čelike, osim izuzetaka sa manjim dodavanjem helijuma. Ako koristite argon/CO2 mešavinu vaša volfram elektroda će početi da sagoreva, postati crna, izbacivaće varnice i počeće da "šišti", drugim rečima, brzo ćete uništiti vrh vaše volfram elektrode.
- Jedini gasovi koje koristim u TIG zavarivanju su argon i helijum, možda ponekad i azot. Argon daje stabilan luk dok helijum daje "vreliji" luk. Azot se jedino koristi za deoksidisani bakar.
- Ako varite aluminijum a vaš aparat nema dovoljno jaku amperažu da zavari debele radne delove, treba da koristite argon/helijum gasnu mešavinu. Helijum čini var vrelijim tako da možete da varite deblje delove.
Da li je TIG najsporiji način zavarivanja?
TIG je sporiji ako radite prema uputstvima iz knjiga. Treba razmišljati izvan tih pravila. Na nekim metalima možete variti prilično brzo. Posebno ako smatrate da ne treba čišćenje nakon zavarivanja. | Majstorije TIG-a Vertikalno zavarivanje u TIG-u Varenje hromirane cevi od 1", u vertikalnoj poziciji. Koji tip volfram elektrode upotrebiti, podešavanje jačine struje i ostalo? Što se tiče volframa i amperaže koristim ista podešavanja kao i u flat(ravnoj) poziciji. Nastojim da varim odozdo na gore, počinjući sa dna. Nema tu mnogo da se kaže samo treba vežbati... - Vario sam samo aluminijum vertikalno. Potrebna je kontrola pedale da se održi popunjavajući metal gde treba. Pulsno zavarivanje bi ovde moglo biti od koristi.Nisam profesionalac.
- Podesite amperažu na 100-110 amp. Krećite varom odozdo ka vrhu. Držite plamenik na ivici rastopa da omogućite bolji pristup popunjavajućem materijalu, i vežbajte, nema drugo.
|
|
|
Download -
Kurs o zavarivanju
|
|
Napisao preuzeto sa interneta
|
|
Tehnike zavarivanja MIG Zavarivanje Gasno Metalno-lučno zavarivanje se uobičajeno naziva MIG ili MAG zavarivanje.Žica za varenje se konstantno doprema sa namotaja pa se ovo zavarivanje često naziva poluautomatsko zavarivanje. Prednosti MIG zavarivanja su: Pristup u svim pozicijama, visoka stopa nanosa vara, dovoljna mala veština varioca, dugi varovi mogu da se urade bez prekidanja luka, minimalno čisćenje posle varenja MIG zaštitni gas Zaštitni gas formira lučnu plazmu, stabilizuje luk i omogućava nesmetan tok metala od žice do varnog metala. Zasštitni gas koji se koristi može biti: Argon; Argon 1 do 5% kiseonika; Argon 3 do 25% ugljen-dioksida; Argon-Helium. Ugljen-dioksid se takodje koristi u svojoj čistoj formi u nekim tehnikama zavarivanja i tada se zove MAG zavarivanje. Medjutim u nekim procesima prisustvo CO2 u zaštitnom gasu moze značajno da utiče na mehaničke osobine vara. TIG Zavarivanje Gasno Volfram-lučno zavarivanje se obično naziva TIG zavarivanje TIG se obično koristi u visoko kvalitetnim varilačkim procesima, pa je TIG veoma upotrebljiva tehnika varenja kad se zahteva visoka preciznost zavarenih spojeva. U TIG varenju luk se stvara izmedju volframove(tungsten) elektrode i metala koji se vari. Zastitni gas se dovodi kroz pištolj-plamenik do mesta vara i elektrode. Ako se koristi žica za popunjavanje vara ona se do mesta vara dovodi odvojeno. Prednosti TIG zavarivanja su: visok kvalitet vara, Var se može napraviti sa i bez popunjavajućeg metala, precizna kontrola zavarivačke temperature, nema razbacivanja materijala, mala distorzija. Zaštitni gas: Argon, Argon i Vodonik, Argon-Helium. Helium se uopšte dodaje da poveća ulaznu toplotu ili prodiranje vara. Vodonik daje čistiji izgled varu, a takodje povećava ulaznu toplotu, medjutim vodonik moze uzrokovati poroznost ili vodonične pukotine. Nedostaci TIG varenja Zahteva veću vestinu varioca nego MIG ili zavarivanje elektrodom Mali nanos vara Veća cena koštanja za deblje materijale. Tipovi nerđajućih čelika Nerdjajući čelici ili preciznije, čelici otporni na koroziju su legure na bazi gvožđa, i pokazuju otpornost prema koroziji u okruženju gasova tečnosti i drugih hemikalija.Mnogi od njih imaju dobru žilavost na niskim temperaturama, a pokazuju i neke druge dobre osobine na visokim temperaturama. Mogu ses variti različitim tehnikama varenja kao što su metalno lučno zavarivanje pod zaštitnim gasom, gasno volfram zavarivanje i drugo. Svi nerdjajući čelici sadrže gvožđe kao glavni elemenat i hrom u procentima od 12% do 30%. Hrom obezbeđuje baznu korozivnu otpornost u svim nerđajućim čelicima. Ima oko 15 tipova hrom nerđajućih čelika. Nikal se dodaje nekim nerđajućim čelicima, koji su poznati kao hrom-nikal čelici. Dodavanje nikla smanjuje termalnu provodljivost i smanjuje električnu provodljivost. Hrom-nikal čelici pripadaju prema američkim oznakama AISI/SAE 300 seriji nerđajućih čelika. Oni su nemagnetični i imaju austenitnu mikrostrukturu. Ovi nerđajući čelici sadrže ugljenik u malim količinama, jer ovaj elemenat ima tendenciju da stvara hromove karbide, koji nisu otporni na kovoziju. Ugljenik je nepoželjan posebno u grupi čelika sa 18% hroma i 8% nikla. Mangan se dodaje nekim hrom-nikal legurama. Obično ovi čelici sadrže nešto manje nikla, ovi čelici su izvedeni da sačuvaju nikal u leguri, mali procenat nikla je zamenjen manganom u odnosu obično dva-prema-jedan. Oznaka ove serije je AISI/SAE 200 zvanična oznaka hrom-nikal-mangaskih čelika. Ovi čelici imaju austenitnu mikrostruktur i nemagnetični su. Molidben je takođe uključen u neke legure nerđajućih čelika. Molidben se dodaje da poboljša sposobnost otpora na istezanje pri povišenim temperaturama. On će takođe povećati otpor ka rupičastoj koroziji u mnogim primenama. Nerđajući čelici se malo teže vare nego nisko-ugljenični čelici. Fizičke osobine nerđajućih čelika su drugačije od nisko-ugljeničnih čelika i to postupak varenja čini drugačijim. Glavne razlike su: -Niža temperatura topljenja -Niži koeficijenat toplotne provodljivosti - Veći koeficijenat termalnog širenja -Veći otpor elektro-provodljivosti Ove osobine nisu sve iste za sve nerđajuće čelike, ali su iste za one koji imaju istu mikrostrukturu. Nerđajući čelici iste metalurške klase imaju iste zavarivačke osobine i grupisani su prema zavarivačkim sposobnostima. ZAVARIVANJE NERĐAJUĆIH ČELIKA Otpornost na koroziju kao glavno svojstvo nerdjajućih čelika je primarno zahvaljujući prisustvu hroma(Cr) u količinama većim od grubo rečeno 12 %. Ovaj nivo hroma je minimalan nivo hroma da se ostvari stalan i stabilan zaštitni sloj hrom-oksida formiran na površini. Sposobnost da formira hrom-oksid u rejonu varenja mora biti stalno održavana tokom varenja da se osigura svojstvo nerdjavosti zone zavarivanja nakon završetka rada. Medjutim u komercijalnoj upotrebi, neki nerdjaući čelici se prodaju iako sadrže manje od 9 procenata(težinskih), i mogu da rdjaju u pogodnom ambijentu. Nerdjajuci čelici su uopšte razvrstani po njihovoj mikrostrukturi, i identifikuju se kao feritni, martenzitni i dupleks(feritni i austenitni). Mikrostruktura značajno utiče na svojstva zavarivanja i na izbor varne procedure koja se koristi za ove nerdjajuće legure. Gvoždje , ugljenik, hrom i nikal su primarni elementi nerdjajućih čelika i značajno utiču na mikrostrukturu i zavarivanje. Ove druge legure značajno utiču na osobine zavarivanja time što menjaju ekvivalente hroma i nikla i time menjaju mikrostrukturu zavarenog metala. Nerdjajući čelici su subjekt nekoliko tipova napada korozije. Prevencija lokanog napada korozije je jedan od glavnih činilaca prilikom izbora baznog metala, popunjavajućeg metala i zavarivačkog postupka kada se prave fabrički proizvodi od nerdjajućeg čelika.
Zavarivanje nerđajućih čelika - Austenitni čelici Idealno, austenitni čelici iskazuju jedno-faznu, kubičnu strukturu koja se održava u širokom pojasu temperature. Ova struktura je rezultat balansa od dodatih legura, prvenstveno nikla. Najčesće se proizvode austenitni čelici koji sadrze od 8 do 20 procenata nikla i 16 do 25 procenata hroma. Pošto su austenitni materijali nemagnetni oni se koriste u proizvodima gde je potrebana nemagnetska svojstva proizvoda. Nročita osobina, gde treba obratiti pažnju pri varenju austenitnih ࣝelika, je osetljivost na pukotine prilikom rastapanja i očvrsćavanja. Pukotine se pojavljuju na različitim mestima u zavisnosti od orjentacije vara, kao što su pukotine u centralnoj liniji, tranverzne pukotine i mikropukotine u donjem sloju metala ili pukotine uzrokovane zaonom uticaja toplote. Ove pukotine se javljaju uglavnom zbog niskog topljenja tečne faze, koja dozvoljava graničnim delovima da se odvoje usled termalnog ili skupljajušeg stresa za vreme očrsćavanja ili hladjenja. Čak i sa ovim nedostacima, sklonost ka stvaranju pukotina, austenintni čelici se generalno smatraju najbolje zavarljivim od nerdjajućih celika. Zbog njihovih fizičkih svojstava reakcija tokom zavarivanja je drugačija od feritnih i martenzitnih čelika. Na primer termalna provodjljivost austeninthih legura je grubo rečeno pola manja od feritnih legura. Zbog toga je ulazna zavarivačka toplota da se postigne isto prodiranje metala upola smanjena. Procenat termalne ekspanzije austenita je za 30 do 40 posto veći nego kod ferita, a to rezultira smanjenjem distorzije i stresa tokom zavarivanja. Rastopljeni metal je većeg viskoziteta nego kod feritnih ili martenzitnih čelika sto omogućava sporiji tok i rastopljenog metala i austenitne legure, time smanjuje fuzione defekte. Metalurgija i varilačka svojstva austenitno-manganskih čelika Dodavanje 12 do 14 % mangana čeliku, rezultira u usvajanju austenitne mikrostrukture, suprotno od feritno-perlitnih mikrostruktura uobičajenih za ugljennično-mangaske strukture čelika. Jedna od karakteristika austenitne mikrostrukture da je prisutna i u austenitnim nerudjajućim čelicima i austenitno-manganskim čelicima je ne-magnetičnost. Austenitno manganski čelici, zbog svojih karakterističnih svojstava, nemagnetičnosti i otpornosti na habanje koriste se prvenstveno u varenju zelezničkih šina. AM (austenitno-manganski) čelici su varljivi, ali skloni ka stvaranju naslaga karbida, osim ako se ne preduzmu specifične predostrožnosti. AM čelici mogu osloboditi više od 1% ugljenika u austenintnoj mikrostrukturi pri visokim temperaturaama. Kad se čelik hladi brzo, ugljenik se zadržava u rastvoru. Medjutim kad se čelik hladi sporije ili se ponovo greje do 260%C ili više, karbidne naslage se pojavljuju u zrnima uszrokujući krtost i lomljivost čelika. Opseg lomljivosti je odnosan količini karbidne naslage koja je opet u zavisnosti od vremena varenja i temperature. Kada se vari sa AM čelicima, opasna krtost se može pojaviti zbog preteranih naslaga karbida kad se var hladi ili ponovo greje u opsegu temperatura 450 C - 900 c. Ova krtost se pojavljue i u varu i u rafdnom metalu u zoni visoke temperature. Tako iz zavarivačke perspetktive, neophodno je izbegavati pred-grejanje, održavati ulaznu temperaturu niskom, održavati prolaznu temperaturu niskom i omogućiti visoku brzinu hladjenja. Ako se AM čelik brzo hladi, austenitni rad brzo očvršćava pod udarom i deformacijama površinskog sloja zbog naslaga fino raspršenog karbida. Ova karbidna mreža je fina i rasuta tako da tendencija ka lomljivosti je veoma slaba, a to rezultira u značajnom povećanju tvrdoce i otpornosti prema habanju. To je razlog sto se AM čelici traže i primenjuju u posebno zahtevnim uslovima. Tehnika zavarivanja Pre rada isprobajte ishabane delove sa magnetom. Ako su delovi jako magnetični, koristite vazdušno oduvavanje ili brusilicu da odstranite magnetični materijal. Vazdušno- lučno sečenje metala rezultira u značajnoj ulaznoj toploti tako da maksimalno ograničenje prolazne temperature varenja mora da se primeni ovde. Bilo koji deo metala koji je prošao vazdušno-lučno sečenje mora biti obrušen brusilicom. Površine koje ne mogu lako da se ulube probojcem takodje moraju da se izbruse. Za vreme varenja održavaj ulaznu toplotu niskom vareći velikom brzinom sa maksimalnom prolaznom temperaturom od 260 C. Ne sme se dozvoliti da temperatura zone 12mm od vara predje 260 C. Preskakati varom po površini je jedan od načina da se održava ravnomerna toplota na minimumu. Medjutim temperatura prolaza vara se često održava niskom koristeći vodeno prskanje ili drzeći delove za varenje delimično potopljene u vodi za vreme varenja. Opreznost je neophodna kada se koristi voda da se temperatura održava niskom, pojava vodene pare može izazvati defekte u varu. Važnost pravilnog skladištenja elektroda Da li još uvek koristite koji stari prepravljeni frižider sa sijalicom da čuvate vaše elektrode suvim. Čak i zastarele peći za sušenje elektroda treba da se zamane. Glavni industrijski eksperti jednoglasno se slažu da je za pristojno zavarivanje skladištenje važ preduslov u procesu zavarivanja i bitan za formiranje vara bez nedostataka. Na primer, nisko-vodonične elektrode za zavarivanje morale bi biti dobro skaldištene i u dobrom i ispravnom stanju pre početka zavarivanja da se spreče problemi kao što je poroznost, hemijska dekompozicija i lomljivost. Tokom zavarivanja , neophodno je odršavati nisko-vodinične elektrode u pećima za sušenje elektroda na temperaturama od 100 oF do 300 oF.(37o C do 148o C) Ovo sprečava vodenu paru da prodre u elektrodu i udje u var što može dovesti do defekta. Suočimo se sa tim, moguće posledice nepravilno uradjenog vara mogu koštati hiljade dolara u popravci plus dodatno vreme ponovnog rada. Ako se otkrije neispravan var pošto je struktura postupka zavarivanja kompletirana, var mora biti ukljonjen i ceo proces mora početi ispočetka, a to znači nagrizanje vašeg profita i dragocenog vremena. U tu svrhu se koriste posebne peći različitih tipova i namena. Disclaimer of warranty
Svi materijalli korišteni na ovoj stranici sajta preuzeti su od drugih autoriteta
i vlasnik sajta ne snosi nikakvu odgovornost za pogrešnu upotrebu ili štetu
nastalu korištenjem materijala sa ovog sajta. | | |
|
|
Download -
Kurs o zavarivanju
|
|
Napisao Administrator
|
|
MIG, MAG CO2 zavarivanje Kako podesiti aparat za dobar MIG var - Oprema - Aparati - Invertori Kako da poboljšate MIG zavarivanje Jednostavnost i lakoća MIG zavarivanja čine ga omiljenom tehnikom zavarivanja u preduzećima i radionicama, ali kao i druge jednostavne stvari MIG ima svoje mane i vrline, tajne i trikove. MIG aparati koriste potrošivu žicu-elektrodu koja se topi i stvara tečni metal potreban za spajanje metalnih radnih delova. Visoka temperatura se dobija stvaranjem električnog strujnog luka između elektrode-žice i metala koji se vari. Karakteristika MIG zavarivanja je razbacivanje vrelih kapljica-komadića istopljenog metala što onemogućava variocu da vidi var, a takođe može da stvori oštećenja u susednoj zoni vara. MIG postupak zavarivanja je daleko brži od TIG zavarivanja, ali su šanse da se napravi porozan var daleko veće. Poroznost se pojavljuje zbog stvaranja "džepova" gasa ili drugih nečistoća unutar samog vara. Neiskusni varioci takođe mogu napravit var bez spajanja radnih delova ako nije došlo do dovoljnog topljenja baznog metala. Iako var može površinski izgledati dobar on će biti slab zbog slabog prodora tečnog metala u radne delove a to će biti vidljivo tek kad se var slomi. Ovo ne može da se desi u TIG-u jer se spajanje vrši topljenjem baznog metala(radnih delova) pre nego što se upotrebi popunjavajuća elektroda a popunjavajući materijal(potrošiva elektroda) se dodaje samo kad je potrebno. TIG postupak daje kvalitetniji var ali svakako zahteva veću veštinu varioca. Ako sa zavarivanja elektrodom prelazite na MIG, onda vam se pojavljuju problemi kao naprimer način vođenja pištolja, vi radije "gurate" pištolj nego da ga "vučete", nema šljake da spreči kontaminaciju vara, zatim imate podešavanje napona luka(voltažu) u zavisnosti od brzine dopremanja žice, itd. Ako ste novi u MIG-u ima nekoliko stvari koje treba držati na umu, pokušaćemo da ih navedemo. Transfer metala Zavisno od kapaciteta aparature(invertora) MIG nudi tri načina nanošenja popunjavajućeg metala u rastop. "Potapajući" metod ili kratkospojnim varnim lukom, globularni nanos i sprejni nanos popunjavajućeg materijala. " Kratko-spojni nanos je najčešći. Zbog niskog napona luka(voltaže), niske toplote, ovaj postupak je idealan za materijale do 6 mm debljine, obično debljina žice je 0.6 mm - 1.2 mm. Ovim postupkom mogu da se vare i deblji materijali s tim da se spojevi pripreme u V oblik, tj. neophodno zakošenje ivica i da se vari sa više prolaza. Metalna žica se doprema direktno u zavarivački rastop i to od 20 do 200 puta u sec.(svaki put po jedna "kaplja" u kompletnom procesu). "Potapajući" metod je neprekinut ciklus u kome zavarivački luk luk postoji sve dok se žica i rastop dodiruju. Ovde je varilac stalno zauzet održavanjem zavarivačkog luka i kontaktom žica-rastop. Ovaj metod ima svoj karakterističan zvuk "prženja" i daje kvalitetan varni šav zbog veoma malog razbacivanja materijala. Za razliku od navedenog "Globularni" transfer (nanos metala) karakteriše visok napon luka (voltaža), u kome još uvek ima utapanja s vremena na vreme, ali metal se uglavnom nanosi u rastop "padanjem" velkih kapljica tečnog metala. Neke od ovih kapljica padaju izvan rastopa tako da imate veliko razbacivanje materijala. Sprejni nanos metala takođe zahteva visoku voltažu i nije izvodljiv na svim podešavnjima. Ovaj metod generiše visoku temperaturu pri čemu se nanos metala vrši u pravilnom raspršivanju finih kapljica preko zavarivačkog luka u rastop. Sprejni nanos je idealan za zavarivanje debelih materijala, pri čemu njegova temperatura omogućava dobar prodor varnog metala i dobru fuziju(spajanje) radnih delova. Nedostatak ovog metoda je da nije upotrebljiv pri vertikalnom zavarivanju (iznad glave varioca), ili u drugim sličnim pozicijama . Ako hoćete da pređete na sprejni nanos, prvo postavite visoku voltažu i brzinu dopremanja žice, zatim smanjite brzinu dopremanja žice sve dok zavarivački luk ne prestane da "prašti" i počne da "zuji"...Luk će se produžiti, rastop će se proširiti i postati vreliji, sjaj luka će se pojačati. Pripremite debele rukavice, i tamno zaštitnu masku, zaštitite kontaktni vrh i pazite na pregrevanje pištolja plamenika. Pripremne radnje Pre nego što počnete zavarivanje proverite da li ste ispoštovali sve potrebne radnje i predostrožnosti zaštite na radu. Dakle kao prvo debele rukavice i zaštitna maska, zatim proverite ventilaciju u prostoriji i uklonite sve zapaljive predmete sa mesta zavarivanja. Priprema radnih delova. Kao prvo treba očistiti zonu zavarivanja. MIG zavarivački luk će pucketati ako naiđe na a)zakorelu prljavštinu, b)šljaku od starog vara, c)ulje, masnoću ili galvanizaciju (što sve ne smeta klasičnom zavarivanju elektrodom gde zaštitni sloj elektrode sve nečistoće vezuje u šljaku) MIG ne može da spreči moguću kontaminaciju zaštitnim gasom. Zaštitni gas ovde ne može pomoći jer on isključivo sprečava atmosfersku reakciju sa varom i slabljenje formiranog varnog šava. Tako za izrazite i jake nečistoće neophodno je brušenje zone zavarivanja. Ako ne možete podrobno očististi radne površine pređite na klasično zavarivanje elektrodom. Odaberite zaštitni gas Odaberite pravu mešavinu zaštitnog gasa. Dobra kombinacija argon CO2(12%do20%) i možda 2%kiseonika omogućiće dobar prodor vara, relativno malo razbacivanje materijala i stabilan luk. Gasna mešavina sa manje od 18%CO2 podržava sprejni nanos metala ako vaš aparat ima to podešavanje. Argon sa 5%CO2 omogućava plitak prodor vara tako je podesan za tanje materijale i limove(limarija automobila). Čist CO2 je najjeftiniji i daje najdublji prodor vara, ali ne podržava kratkospojno-lučni nanos materijala("potapajući" transfer metala), tako da strujni luk neće biti gladak,površina varnog šava će biti gruba, razbacivanje materijala je neizbežno. Zavarivanje pri čistom CO2 takođe zahteva posebene predostrožnosti kao što je dobra ventilacija ili otvorena prostorija, ako se vrši zavarivanje napolju da se postave odgovarajući paneli-zakloni jer promaja i vetar mogu oduvati zaštitni gas. Podešavanje jačine struje Nema fiksnog načina podešavanja, u odnosu na uslove rada i radne delove potrebno je uskladiti zavarivačku struju i brzinu dopremanja žice posebno za svaki zavarivački proces. Neka je cilj ravan varni šav sa dobrim spajanjem na krajevima. MIG može dati lep izgled vara čak iako su podešavanja voltaže i dopremanja žice nepravilno podešeni za taj posao. Ovo može biti realan problem za zavarivanje debljih materijala kada je premala voltaža i brzina dopremanja žice. Teške i glomazne metalne ploče odvlače toplotu iz zavarivačkog rastopa što slabi prodor metala i spajanje delova. Rešenje je u brušenju ivica radnih delova u V-spoj i variti sa više prolaza ako je potrebno dok se ne dobije zadovoljavajuća dubina vara. Varite malo brže nego što biste varili klasično elektrodom, ako je brzina suviše mala to stvara višak toplote u zavarivačkom rastopu što povećava distorziju radnih delova i rizik od progorevanja. Dok varite žica iza kontaktnog vrha postaje električni otpornik. Što više podižete pižtolj, više je žice između pištolja i zavarivačkog rastopa i veći je električni otpor toku struje. Kao rezultat imate manji i slabiji luk, zavarivački rastop je hladniji, opada prodor vara u radne delove, spajanje je slabije. Podesite napon strujnog luka (voltažu). Povećanje voltaže čini luk progresivno dužim i širim tako da on greje veću površinu. Neka je cilj voltaža koja će dati dobar prodor metala, dati gladak varni šav i dobru fuziju (spajanje) radnih delova. Podesite brzinu dopremanja žice. Zavarivačka struja se povećava povećanjem brzine dotoka žice. Cilj je dovesti brzinu dotoka žice u balans sa naponom luka(voltažom), tako da se dopremljena žica topi nesmetano a zavarivačka struja odgovara celokupnom procesu. Voltaža-Brzina dopremanja žice Ako koristite 0.023"-0.025" inča(0,58 mm-0,63 mm)golu žicu ca gasnom mešavinom argon/co2, brzina dotoka žice treba da bude 100-400 inča (254 cm - 1.016 cm) u minuti. 100 inča za najtanje materijale čelika koje možete variti, 400 za najdeblje čelične materijale koje mašina podržava. Voltaža je druga priča. Prvo podesite brzinu dotoka žice, zatim uzmite neki odlomak, parče metala iste debljine materijala koji treba da varite, na tom komadu podesite i isprobavajte voltažu sve dok ne dobijete fini zvuk "prženja slanine"...(tako kažu iskusni varioci). Premala voltaža će odbijati žicu, a zvuk će biti kao pri vožnji vozila. Prevelika voltaža i žica će sagorevati i formirati kuglu na vrhu, a zvuk će biti kao čegrtanje ili šištanje. Ovo se ne može tačno opisati, zato je neophodno isprobavanje na neupotrebljivom parčetu metala. Dopremanje žice Pogledajte kalem i prenosnike žice. Podesite zatezanje valjaka prenosnika žice, očistite žlebove prenosnika žice tako da pri otpuštenom okidaču pištolja prestaje kretanja valjaka i dopremanje žice. Popunjavajući materijal, žica dobija zavarivačku struju sa kontaktnog vrha, ako na tom mestu nije 100% gladak protok žice ne očekujte stabilan zavarivački luk. Proverite da li debljina žice odgovara kontaktnom vrhu, ili da nije oštećen ili istrošen u kom slučaju ga treba zameniti. Očistite rupe izlaza gasa u dizni, takođe očistite zrnca, "kapljice" metala unutar dizne. Za normalan rad izlaz žice je od 6mm do 10 mm mereno od kontaktnog vrha. Povećajte izlaz žice pri varenju tanjih limova da sprečite progorevanje, inače održavajte konstantnim za dobar prodor vara i spajanje radnih delova. U "sprejnom" nanosu metala produžite žicu na 20mm do 25mm. Neki pištolji-plamenici omogućavaju podešavanje izlaza kontaktnog vrha iz dizne. Za tanje limove i nižu voltažu kontaktni vrh je vidljiv, izlazi iz dizne, za višu voltažu i "sprejni" nanos metala šoba pokriva kontaktni vrh.
 
|
|
|
Download -
Dokumentacija
|
|
Napisao Administrator
|
|
Zašto da kupite CO2 aparat sumnjivog
kvaliteta kad možete sami da
napravite uređaj odličnog kvaliteta koji će
Vas godinama služiti
i pružiti Vam puno zadovoljstva.
 SASTAVNICA MATERIJALA
PORUDŽBENICA
|
|
Opširnije...
|
|
Download -
Dokumentacija
|
|
e-Knjiga
Napravi sam co2 aparat
Sada smo Vam omogućili da ovo uputstvo preuzmete u obliku elektronske knjige, po nižoj ceni od CD-a
e-knjiga "NAPRAVI SAM CO2 APARAT" sadrži svu tehničku dokumentaciju za izradu aparata
Kao i kurs o zavarivanju.
Ne sadrži video priloge i fotografije iz razloga težine datoteke za download.
Knjiga je u pdf formatu veličine 8.5 Mb
Kupovinu možete izvršiti preko našeg WEB dućana
Uplatu izvršite preko uplatnice i po dobijanju izveštaja o Vašoj uplati, dobićete e-mail sa linkom za download
e-knjiga:"Napravi sam co2 aparat"
|
|
Opširnije...
|
|
|
Reparacija aluminijuma lemljnjem
